Šta Adam Smit kaže?

Adam Smit kaže 1759. godine:

” Veliki uzrok bede i poremećaja ljudskog života, čini se da proističe iz toga što precenjujemo činjenicu da nismo sposobni da napravimo pravu razliku između jedne trajne situacije i neke druge.

Pohlepa precenjuje razliku između siromaštva i bogatstva: ambicija, koja leži između ličnog i javnog svetla, i beskorisna slava koja se pak krije između brutalne realnosti i onog što javnost percepira.

Osoba koja je pod uticajem bilo koje od ovih ekstravagantnih požuda, ne samo da je nesrećna u svojoj realnosti, već je često sklona tome da narušava mir u svojoj okolini, samo kako bi dosla do onoga čemu se tako budalasto divi. Međutim, u stvari i najmanja sitnica može da zadovolji tu osobu, da u svim običnim situacijama ljudskog života, čovek koji je zadovoljan samim sobom može biti podjednako miran, veseo i zadovoljen.

Neke od ovih situacija, svakako zaslužuju da budu u prednosti u odnosu na druge; međutim, nijedna od njih se ne sme želeti sa tako strastvenim žarom, koji nas navodi da narušimo pravila razboritosti i pravde, ili da narušimo sopstvenu svetlu buducnost, bilo putem osećanja stida od sećanja na naše ludosti ili kajanjem od užasne nepravde koju smo počinili drugima na ovom putu.”